Ključno za varenje

Mi smo u suštini 90 % bakterija, a 10 % čovek. Milijarde naših bakterija zadužene su za apsorpciju hranjivih sastojaka i ako u nama umesto probiotika (dobrih bakterija ) preovladavaju patogeni, nema uslova za usvajanje minerala i vitamina iz hrane.

Za to je neophodna acido bazna ravnoteža kao temelj dobrog zdravlja. 

Ona se uspostavlja adekvatnim odnosom alkalnih (80% )  i “kiselih” (20%) namirnica. U alkalne spadaju voće i povrće (posebno tamno zeleno i lisnato) zatim pojedine mahunarke i pseudožitarice (heljda, kinoa, amarant), a od kiselih treba birati složene ugljene hidrate pune vlakana poput integralnih žitarica. 

Vrlo je važno dan započeti limunadom sa kurkumom, biberom (radi adekvatne apsorpcije kurkumina)  i đumbirom jer upravo te namirnice imaju alkalizujuće, antikancerogeno i antiupalno dejstvo. 

Treba izbegavati indistrijske prerađevine, preženu hranu, rafinisane šećere, masnu hranu, belo brašno, gluten i pšenicu (osim drevne spelte i polbe) jer je moderna pšenica kao najzastupljenija kultura zbog većeg prinosa i priroda  hibridizoavana na način koji remeti ljusko zdravlje. 

Nažalost, savremena ishrana često podrazumeva da se mnogim animalnim proizvodima dodaju jako toksični fosfatni aditivi radi lepše boje i veće mase proizvoda, zatim sedativi, pojačivači ukusa pa i apetita.

Konzumacija hrane sa velikim insulinskim indeksom (sva masna i rafinisana hrana, kao i prerađevine ) dovodi do glukoznih oscilacija i potencijalno do degenerativnih bolesti. 

Prema sveobuhvatnom istraživanju sprovedenom u USA  kod dece u predškolskom uzrastu, a koje je u jednoj od svojih knjiga objavio čuveni Dr. Michael Greger, kod dece su pronađene značajne količine arsenika čiji su izvor bili tunjevina i živinsko meso, zatim olovo čiji su izvor bili mlečni proizvodi, i živa  sa izvorom u jajima i morskim plodovima. 

Na osnovu tog istraživanja živa taloži u animoanim proteinima te je najviše ima u belom delu jajeta – belancu, koji mnogi smatraju zdravim doručkom. 

Proteinski omlet