Iz stomaka
Almanah Celovite Biljne Ishrane
Knjiga Nevene Veselinović
Saznajte više
Pšenica je relativno mlada kultura na našim prostorima koja se zbog svoje hibridizacije, količine skroba i glutena pokazala isplativom, lakom za obradu, i u tom smislu je postala opšteprihvaćena.
Ima do 50 puta više skroba od starih drevnih sorta pšenice. Da stvar bude gora u okviru tog skroba se nalazi ulgljeni hidrat – amilopektin koji naglo podiže novo šećera u krvi.
U starim sortama poput spelte, a pogotovo u kamutu i polbi ima manje skroba nego u savremenoj modifikovanoj pšenici, a upravo u tom skrobu se nalazi amilopektin koji naglo podiže nivo šećera u krvi.
Treba izbegavati indistrijske prerađevine, preženu hranu, rafinisane šećere, masnu hranu, belo brašno, ali i i pšenicu (osim drevne spelte i polbe) jer je moderna pšenica kao najzastupljenija kultura zbog većeg prinosa i prilhoda hibridizoavana na način koji remeti ljusko zdravlje.
Kao jednoćelijski mikrorganizam koji učestvuje u fermentaciji i ulaskom u naše telo kreće da se razmnožava. Za to mu je potrebna hrana i onda povinje da uzima naše minerale i vitamine.
Da stvar bude gora, industrijski kvasac je termofilni kvasac, proizveden da opstane na najvisim temperaturama, i da bi se omasovila proizvodnja. I pogodite sta- u proizvodnji ovog kvasca se koriste teški metali, belilo, tehnički kalijum karbonat itd.
Kvasac utiče i na poremećaj cirkulacije.
Gljivice mogu da izazovu krvne ugruške koji remete cirkulaciju, a moguće posledice su i bolesti srca i ostalih glavnih organa.
Prijavite se za naš newsletter i budite u toku sa najnovijim ponudama i vestima iz sveta zdrave ishrane
Ovaj sajt koristi kolačiće radi što boljeg iskustva posetilaca. Ukoliko nastavite sa korišćenjem sajta,
smatra se da ste saglasni sa našim uslovima korišćenja i potvrđujete prihvatanje kolačića na njegovim stranicama.
