Zašto ne kafa?

• Kofein je prirodni pesticid i insekticid

Biljka kafe proizvodi kofein kao odbrambenu supstancu protiv insekata i da zbog toga nije izvorno ni prirodno namenjen ljudskoj ishrani. 

• Kofein je „otrovna biljna baza“ i droga

Kofein spada među supstance koje stvaraju zavisnost i ljudi zapravo postaju zavisni od stimulacije koju  kofein daje.

• Kafa ne daje energiju nego aktivira hormone stresa

Kafa podstiče lučenje adrenalina i kortizola, pa se čovek samo privremeno oseća budnije.0

• Veštački „fight or flight“ režim

Kafa gura organizam u stanje pripravnosti i stresa umesto prirodne budnosti. 

• Izbacuje velike količine tečnosti

Kafa deluje kao jak diuretik i organizam gubi višestruko više vode nego što je uneseno kafom. 

• Doprinosi dehidriranosti

Posebno je problematično započinjati dan kafom jer se telo već budi delimično dehidrirano. 

• Zgušnjava krv

Gubitak tečnosti dovodi do gušće krvi i većeg opterećenja krvnih sudova. 

• Povećava rizik od srčanih i moždanih udara

Jutarnji sati su posebno rizični jer je krv prirodno gušća, a kafa dodatno pogoršava stanje dehidriranosti. 

• Srce gubi ritam nakon kafe

Nakon šoljice kafe srce može izgubiti prirodan ritam na više sati. 

• Opterećuje srčani mišić

Stimulacija “stresnim hormonima” dodatno opterećuje rad srca. 

• Podiže pa obara pritisak

Kratkotrajno podigne krvni pritisak, a zatim dolazi do pada. 

• Razara neurotransmitere

Kafa remeti dopamin, serotonin i druge neurotransmitere povezane sa raspoloženjem. 

• Posle početnog „boost-a“ dolazi nervoza

Nakon kratkotrajnog osećaja zadovoljstva javlja se  pad raspoloženja i potencijalna razdražljivost. 

• Razara vitamin B

Kofein doprinosi iscrpljivanju vitamina B grupe i time povećava nervozu. 

• Uništava melatonin

Više kafa i posebno večeranja može remetiti hormon melatonin i kvalitet sna. 

• Stvara začarani krug umora

Loš san → kafa → još lošiji san → potreba za još više kafe.

• Ostaje veoma dugo u organizmu

Kofein ostaje u telu 68–72 sata. 

• Nastaju kancerogena jedinjenja tokom prženja

Pri visokim temperaturama prženja stvara desetine kancerogenih jedinjenja. 

• Oštećuje krvne sudove

Kafa se povezuje sa i povišenim homocisteinom (značajan za pravilnu apsorpciju B 12 i rad jetre) i oštećenjem krvnih sudova. 

• Pogoršava šećer u krvi i dijabetes

Kofeinski napici mogu negativno uticati na regulaciju glukoze. 

• Smanjuje iskorišćavanje kalcijuma i magnezijuma

Kafa ometa korišćenje ovih minerala iz hrane. 

• Doprinosi osteoporozi

Kafa utiče da se slabije iskorišćava kalcijum što dugoročno utiče na gustinu kostiju. 

• Podstiče gastritis

Kafa povećava kiselost želuca i iritaciju digestivnog sistema. 

• Kafa bez kofeina nije rešenje

Kafa bez kofeina ne postoji i da proces dekofeinizacije ne moze biti potpun i uz to se u procesu koriste sastojci koji nisu zdraviji te to može doneti dodatne probleme. 

• Pojačava želju za cigaretama

Kafa kod mnogih ponovo aktivira potrebu za pušenjem. 

• Pojačava osećaj gladi

Stimulacija želuca može povećati osećaj gladi. 

• Kafa sa mlekom je najgora kombinacija

Kombinacija kofeina i kazeina dodatno opterećuje želudac, jetru i varenje. 

• U kafi postoji preko 800 isparljivih jedinjenja

Kafa nije samo  „kofein“, već veoma kompleksna hemijska mešavina. 

• Kafa prikriva umor umesto da rešava uzrok

Ljudi piju kafu zato što su iscrpljeni, a ne zato što im je organizmu potrebna. 

• Savremena kultura kafe održava hronični stres

Popularnost kafe je često povezana sa  nedostatkom sna, preopterećenjem i stalnom potrebom za stimulacijom. 

Kofein može kratkotrajni povećati budnost. A ubrzo nakon toga izazvati nervozu, nesanicu, lupanje srca ili pojačanu anksioznost. Slično tome, mnoge supstance mogu dati osećaj energije, euforije ili fokusa, ali se procenjuju i po drugim efektima: uticaju na srce, mozak, san, zavisnost, dugoročno zdravlje itd.

Droga takođe može privremeno povećati budnost i energiju, ali nosi veoma visok rizik od zavisnosti i ozbiljnih zdravstvenih posledica, zbog čega se ne može zaključiti da je „sve super“ samo na osnovu tih kratkoročnih efekata. Drugim rečima: „osećam se budnije“ i „ovo je dobro za organizam“ nisu ista stvar.

Kratkoročni efekat i dugoročni uticaj treba posmatrati odvojeno.