Vegantvo i vegetarijanstvo u čemu je razlika?

Veganstvo nije samo konzumacija biljne ishrane. Veganstvom se smatra nenasilni princip života, humani pristup proizvodnji, bez izrabljivanja ljudi i mučenja životinja, zatim korišćenje kozmetike za negu ili šminke koja u sebi ne sadrži namirnice životinjskog porekla ili nije brutalno testirana na životinjama. Mada je brutalno pored reči testirana u ovom slučaju pleonazam, jer su nažalost sva ta testiranja na životinjama prilično užasavajuća i za spomenuti, a kamoli za videti. Kada je sama ishrana u pitanju, vegani ne konzumiraju ništa životinjskog porekla. Oni su 100% biljojedi. No, pogrešno je interpretirano da je sva biljna hrana i zdrava. Postoji i junk vegan food, kao i veganska hrana koja se i prodaje pod etiketom “zdravo”, a da to, zapravo, uopšte nije. Vegetarijanci se pored biljnih namirnica hrane i jajima i mlečnim proizvodima, i u zavisnosti od toga da li su opredeljeni za obe ili za samo jednu od te dve grupe namirnica – mogu da se dele na ovo (jaja) i lakto vegetarijance. Za sebe volim jednostavno da kažem da sam biljojed. (smeh)

Najčešće predrasude

Najčešće su to da se na veganskoj ishrani jede samo trava, i da nema dovoljno proteina. Biljna ishrana je prebogata najkorisnijim proteinima, gvožđem, kalcijumom, pa čak i teško izolovanim cinkom, dakle mineralima, vitaminima, enzimima, probioticima i prebioticima, koji za razliku od onih kapsuliranih i tabletiranih iz rafova drogerija stižu do ileuma – zadnjeg dela tankog creva – što je i najvažnije. Najveće predrasude se javljaju zvog neznanja – dakle nepoznavanja, a baratanja činjenicama i progrešne interpretacije. Kada pojedinci preporučuju meso, zapravo, misle na protein, kojeg je, kako rekoh, veganska ishrana prebogata. 

Da li veganska ishrana u potpunosti pokriva sve potrebe organizma? Odnosno, da li je veganima potrebna suplementacija ili ne?

Ako se bazira na raznovrsnim namirnicama, sa obiljem zeleniša, klica, mikrobilja, pretežno baznih žitarica kao što je proso, zatim pseudožitarica kao što su kinoa i heljda, i lako svarljivim mahunarkama bez mnogo kuhinjske soli, radikalnih masti i rafinisanih šećera, onda da. Ne samo da pokriva potrebe organizma, već doprinosi njegovom isceljenju. Bubrežnim bolesnicima se ne preporučuju animalni proteini, dok im biljni proteini pomažu u rešavanju bubrežne insuficijencije. Pojedine biljne namirnice imaju više proteina i gvožđa od konjskog mesa koje se u tom smislu smatra superiornim. 

U pogledu suplementacije – ukoliko se zaista konzumira sve kako sam u prethodnim rečenicama navela, plus ukoliko je sva ta biljna hrana iz zdravog zemljišta, pa se tako sveže ubrana iz zdravog zemljišta samo očisti rukom, pa se tako unese i neophodan b12, i iz klica mungo pasulja neophodan cink, i ako se ne konzumira kafa koja sve te minerale i vitamine spere iz organizma i potpuno dehidrira ćelije, onda nije potrebno suplementirati. Međutim, u savremenim uslovima života i pod ovakvim tempom, sa ovakvim tretiranjem zemljišta ma koliko organske namirnice birali, smatram da treba uzimati određene dodatke ishrani iliti supmemetirati. 

Pristalica sam potpuno prirodnih dodataka ishrani, koji su ekstrahovani iz najlekovitijih delova biljaka i sušeni na niskim temperaturama kako bi se sačuvali živi enzimi, zatim samleveni u prah. Moji klijenti vrlo precizno znanju koje i zašto baš te dodatke ishrani preporučujem. Mnogi od tih dodataka ishrani su vrlo moćni adaptigeni, lekoviti delovi biljaka, prahovi medicinskih gljiva i drugi koji se hiljadama godina koriste u narodnoj medicini, koja pod imenom alternativna, kvantna, homeopatska – postaje deo neizostavne, jedne jedine holističke medicine, koja se bavi uzrokom, a ne posledicom određenog problema. 

Da li je veganska ishrana bolji izbor kada govorimo o ekološkom aspektu i zašto?

Mnogostruko. Prvenstveno, mesna industrija je u 5 najvećih zagađivača na svetu zbog metana koji krave ispuštaju. Drugo, hrane ima za preko 20 milijardi ljudi, nas je 8, a deca gladuju i 30% planete umire u siromaštvu od gladi. Zašto? Jer se većina biljnih kultura koje se uzgajaju koriste za ishranu životinja kojima se hrane ljudi. Ta hrana se hibridizuje na vrlo nezdrav način, tretira se hemijskim đubrivom koje potpuno osiromašuje zemlju i s obzirom na prskanja iz vazduha, zagađuje isti. Zbog te hemije masovno odumiru i insekti, a samim tim i ptice i pčele. Resurs koji se nemilice troši i uništava, a koga zaista nedostaje je voda. Potrošnja vode za proizvodnju samo jednog mesnog obroka je ogromna, ako se uzme u obzir procenat potrošnje od pranja štala i pojenja goveda do tanjira. Planeta će kao i uvek opstati, ali ljudski rod mora da doživi ozbiljan preporod. Kako mi svi pojedinačno, tako i globalno.