Balkanski sushi opisuje sve ono što najviše volim. Šarenilo, šarm i ukuse Balkana i jednostavnost i minimalizam Japana. Znam. Potpuno oksimoronski pristup, ali šta ću. To sam ja. Kada kažem Balkan, pre svega mislim na hranu i na toplinu ljudi. Na miris domaćeg peciva, škripu vrata naninog špajza gde sam prosejavala brašno sa vodenice, krunjenje kukuruza i kićenje kukuruznom svilom, sušene paprike i beli luk koji vise na tremu, loženje vatre u 6 ujutru dok se nos koji jedini viri ispod ušuškanog jorgana smrzava, sitan vez iznad umivaonika, ledena voda sa bunara, ukrasne drške od porcelana na fiokama i kredencima, ćilimi i šarene ponjave, slanik od debelog rebrastog stakla, ručno navijanje sata koji stoji u drvenoj kućici, rezbarena singerica sa šahovskom tablom. Sve to i još mnogo više u meni iziaziva reč Balkan. A ceo Balkan i sve što sam navela nekako staje u jednu jedinu sarmu. Savršenu, nezamenljivu. Kraljicu svih jela. Simbol srpske kuhinje. Naši preci su je najčešće pravili od prirodno kiseljenog kupusa u malo soli i bez esencija i hemikalija. Posnu, jer se meso jelo jedva 2 puta godišnje, za Božić i eventualno slavu ako je mrsna.

Često su je pravili od ječma ( od kog su pečenjem i mlevenjem pravili i pravu srpsku domaću kafu) Recept za jednu takvu sličnu sarmu ( doduše sa kinoom umesto ječma ) imate na blogu među prvim receptima / na pretrazivaču ukucajte sarma.

Prste ćete polizati kada je probate. Jedan deo pojedite u slast, a deo odvojte da napravite ovaj izvrstan azijsko – srpski specijalitet. Balkanski sarma sushi.

Recept:

Namirnice :

1.recept na blogu – zimske sarmice / pratite recept i zgotovite sarmu

Priprema: